Празници и обичаји
Календар празника
У Србији се Нова година слави 1. и 2. јануара, православни Божић 7. јануара, Дан државности (Сретење) 15. и 16. фебруара, Празник рада 1. и 2. маја, а Дан примирја 11. новембра. Васкршњи празници трају од Великог петка до Васкршњег понедељка. Датуми се мењају сваке године.
Сретење подсећа на почетак Првог српског устанка 1804. и доношење Сретењског устава 1835. године. Пре путовања на празник проверите радно време музеја и ред вожње.
Православни Божић
На Бадњи дан, 6. јануара, један од препознатљивих обичаја везан је за бадњак, храстову грану или пањ. На Божић, 7. јануара, у породицама се дели чесница, празнични хлеб који се различито припрема од краја до краја и од куће до куће.
Ако желите да присуствујете божићној служби, проверите распоред у парохији. На поздрав „Христос се роди!“ одговара се „Ваистину се роди!“
Васкрс и дани уочи празника
Теодорова субота пада у прву седмицу Великог поста. Лазарева субота, позната као Врбица, долази уочи Цвети. У неким парохијама породице учествују у литији са врбовим гранчицама. После Цвети следи Велика недеља, која води до Васкрса.
На Велики петак породице могу да фарбају јаја, а на Васкрс их дарују ближњима. У хришћанској традицији црвена боја се везује за Христову крв. За празничном трпезом јаја се туцају да се види чија ће љуска остати читава. Један од локалних обичаја Велике недеље јесте приношење воштаних свећа манастиру Троноша.
Побусани понедељак
Побусани понедељак пада после Томине недеље, осам дана након Васкрса. Тога дана се помињу упокојени. Породице посећују гробове ближњих, а на гробљима се служе парастоси.
Крсна слава
Крсна слава је празник породичног светитеља заштитника. На дан тог светитеља окупљају се рођаци, пријатељи и комшије. Свећа, вино и украшени славски колач имају важно место у обреду. Унеско је 2014. уписао славу на листу нематеријалног културног наслеђа.
Три позната датума су Ђурђевдан (Свети Георгије, 6. мај), Аранђеловдан (Свети архангел Михаило, 21. новембар) и Никољдан (Свети Никола, 19. децембар). Ако сте позвани, домаћинима можете рећи „Срећна слава!“
Православни пост
Велики пост претходи Васкрсу, а Божићни пост Божићу. Правила исхране зависе од дана, а породице их различито примењују. У кафићима и пекарама ознака „посно“ обично означава посно јело. Ако избегавате рибу или имате алергију, питајте за састојке.
Сахрана и жаљење
У српској православној традицији парастос је молитвено помињање упокојених. Може се служити у цркви или на гробљу. Породице посећују гробове и на заједничке дане помена, Задушнице. Погребни обичаји и начини жаљења разликују се међу породицама и крајевима.
Ако вас породица позове, поштујте њене жеље и питајте за дозволу пре фотографисања.